О књизи: година / У алтернативној стварности књиге „Парада у Москви“ земље Осовине воде опрезнији рат против СССР-а, али неочекивано за све појављује се нова моћна сила – независна Украјина, која, једва стекавши део територије уз помоћ савезничких немачко-румунско-мађарских трупа, објављује рат Совјетском Савезу 3. јула 1941. године. Под руководством Провода УПА Украјина за три месеца добија вишемилионску ослободилачку војску, формирану по новом принципу, који обезбеђује њену непобедивост: бригада – курен – чота – рој. Хитлер испрва не верује у моћ новог савезника, али га у то уверавају шеф Абвера, адмирал Вилхелм Канарис и шеф спољнополитичког одељења НСДАП-а, Алфред Розенберг, нажалост, индустрија пре -ратна Украјина, поробљена од омражених Руса, била је чисто мирна. Али за кратко време, њене фабрике се обнављају у војним размерама, савладавајући савремене технологије добијене уз учешће Штирлица, украјинског обавештајца Максима Исаченка. Првих десет дивизија Украјине опремљено је заробљеним совјетским оружјем добијеним од Црвене армије, која у паници бежи на Урал. А већ у септембру први украјински тенкови су сишли са монтажне траке Харковске фабрике тенкова, у фабрици у Луганску су конструисали украјинске самостреле користећи финско знање, а фабрика авиона Конструкторског бироа Антоненко избацила је хиљаде Ант бомбардера, ловаца Гонт. а јуришник Перун је био начелник Генералштаба Украјине Степан Бандера. Инспирисан тиме, заједно са народима који су били савезници Антикоминтернинског пакта, цео украјински народ устаје у рат против руског империјалног комунизма, укључујући и заробљене Украјинце Црвене армије, од којих су стрељани само политички инструктори и радници НКВД-а. Као резултат тога, гласник Егоренко и обични Кантарчук поставили су плаво-жуту заставу победе на Спаској кули Московског Кремља 9. октобра 1941. 7. новембра 1941. на Црвеном тргу - парада трупа из земаља хитлеровске коалиције. Адолф Хитлер улази на трг на златним кочијама које вуку четири бела коња, роб из Бердичева држи тријумфални венац над главом. Пре параде, међу земљама Осовине водила се жестока расправа о томе ко треба да следи немачке трупе – али Хитлер је одлучио да то могу бити само Украјинци, јер су они први ушли у Москву, ухватили Стаљина и највише страдали од московског бољшевизма. У предложеној верзији, неке речи су дате на оригиналном језику, јер није било могуће превести овај суржик